Kako izabrati pravu knjigu za dete: 8 grešaka koje najčešće pravimo

Kako izabrati knjigu za dete među stotinama novih slikovnica, enciklopedija, prvih knjiga u poglavljima i dečjih romana?

Da li se voditi uzrastom? Preporukama drugih roditelja? Nagradama? Interesovanjima deteta? Knjigama koje svi trenutno preporučuju?

Posle mnogo pročitanih dečjih knjiga, pozajmljivanja iz biblioteke, odličnih kupovina, ali i popriličnog broja promašaja, shvatila sam da problem često nije u tome što ne znamo koju knjigu da kupimo detetu.

Problem je što tražimo jedno pravilo koje će nam garantovati dobar izbor... a takvo pravilo ne postoji.

Postoje, međutim, neke greške koje su univerzalne i koja nam se vrlo lako potkradu kada biramo knjige za decu.

1. Kupujemo previše knjiga odjednom

Zvuči paradoksalno da na sajtu posvećenom dečjim knjigama prvi problem bude - nemojte kupovati previše knjiga. Ali više knjiga ne znači nužno i više čitanja.

Kada pred dete odjednom stavimo deset novih naslova, vrlo lako se dogodi da nijedan ne dobije dovoljno vremena da postane važan.

A deca vole ponavljanje. Žele istu slikovnicu večeras. I sutra. I prekosutra. Žele da znaju kada dolazi smešna rečenica, da unapred završe deo teksta i da primete detalj na ilustraciji koji prethodnih deset puta nisu videla.

Nije cilj da dete pročita što više različitih knjiga. Cilj je da izgradi odnos sa čitanjem.

Zato je ponekad bolje doneti dve nove knjige i ostaviti ih dovoljno dugo u opticaju nego svakih nekoliko dana nuditi novu gomilu.

2. Kupujemo hajpovane knjige

Videli ste je na Instagramu. Preporučilo ju je pet profila koje pratite. Dobila je nagradu. Svi je kupuju. I onda je donesete kući, pročitate jednom i dete je više nikada ne pogleda.

Popularna knjiga nije automatski dobra knjiga za svako dete.

To ne znači da sa hajpovanim knjigama nešto nije u redu. Mnoge su popularne sa dobrim razlogom. Ali preporuka drugog roditelja, knjiškog profila ili kritičara govori nam da se njima knjiga dopala. Ne govori nam da će odgovarati našem detetu.

Pre kupovine zato pokušajte da zavirite u knjigu. Prelistajte je u knjižari, pozajmite je iz biblioteke ili pogledajte nekoliko unutrašnjih strana ako su dostupne online.

Tuđa preporuka je odlično mesto za početak. Ne mora da bude razlog za kupovinu.

3. Odustanemo posle prve knjige koja se detetu nije dopala

„Njega ne zanimaju slikovnice.“ „Ona ne voli knjige o životinjama.“ „Njemu su enciklopedije dosadne.“

Možda. Ali možda mu se samo nije dopala ta jedna knjiga. Zamislite da pročitate jedan krimi roman koji vam je užasan i zaključite da ne volite krimiće.

Dečje knjige unutar iste kategorije mogu biti potpuno različite. Jedna enciklopedija može imati guste blokove teksta, druga prozorčiće i ilustracije, treća kratke zanimljivosti, a četvrta fotografije.

Ako jedan pristup nije uspeo, promenite knjigu pre nego što otpišete čitavu temu ili vrstu književnosti.

4. Vodimo se isključivo uzrastom napisanim na knjizi

„Koju knjigu preporučuješ za četvorogodišnjaka?“ Ovo je verovatno jedno od najčešćih pitanja kada govorimo o izboru dečjih knjiga.

I uzrast jeste važan. Ali nije dovoljan. Oznake poput 3+, 5+ ili 7+ treba posmatrati kao smernice, a ne kao granice.

Dvoje dece od pet godina mogu imati potpuno različito iskustvo sa knjigama. Jedno možda tek počinje da uživa u nešto dužim slikovnicama, dok drugo bez problema prati priču podeljenu u nekoliko poglavlja.

Razlikuju se i interesovanja, koncentracija, teme koje ih privlače, količina teksta koju vole i način na koji doživljavaju određene sadržaje.

Broj na koricama ne poznaje vaše dete. Vi ga poznajete.

5. Žurimo sa prelaskom na „ozbiljnije“ knjige i romane

Postoji neobična potreba odraslih da čitanje posmatraju kao lestvicu. Kartonske knjige -> Slikovnice -> Prve knjige u poglavljima -> Romani.

I kada dete stigne do sledeće stepenice, kao da više nema razloga da se vraća na prethodnu. Ali slikovnice nisu knjige koje treba „prerasti“. Postoje slikovnice sa složenim idejama, bogatim jezikom i temama o kojima možete razgovarati i sa mnogo starijom decom.

Isto tako, činjenica da dete tehnički može da prati roman ne znači da sada treba da čita samo romane. Ne postoji medalja za dete koje je najranije prešlo na „ozbiljne knjige“.

Pustite da prelazak bude prirodan. I, još važnije, pustite dete da se vraća slikovnicama koliko god dugo želi.

6. Biramo knjige prema onome što se nama dopada

Ova greška je posebno nezgodna jer je često uopšte ne primećujemo. Mi volimo određene ilustracije, određene autore, klasike koje smo čitali kao mali ili minimalističke slikovnice koje izgledaju predivno na polici.

I polako počnemo da pravimo svoju idealnu dečju biblioteku. Samo što ona nije namenjena nama.

Naravno da ćemo detetu nuditi različite knjige i upoznavati ga sa onim što smatramo kvalitetnim. Ali deo izbora mora pripadati i njemu. Možda ćete vi posegnuti za predivno ilustrovanom slikovnicom, a ono za knjigom o bagerima koju nikada ne biste ni primetili.

Ponekad je upravo ta knjiga o bagerima ona koju ćete pročitati pedeset puta. I to je mnogo važnije od toga kako knjiga izgleda na našoj polici.

7. Dajemo prednost „edukativnom“ nad zabavnim

„Ali šta će naučiti iz ove knjige?“

Nešto, verovatno. Samo možda ne ono što možemo lako da pretvorimo u obrazovni cilj. Možda će naučiti novu reč. Možda će početi da primećuje humor. Možda će razvijati maštu.

A možda će se samo toliko smejati da će tražiti da knjigu pročitate još jednom. I to je sasvim dovoljan razlog da knjiga postoji u njegovom detinjstvu.

Ako želimo da dete zavoli čitanje, ne možemo svaku knjigu pretvoriti u lekciju. Čitanje sme da bude samo zabavno. Zapravo, vrlo često bi upravo to i trebalo da bude.

8. Teramo dete da završi svaku knjigu koju je započelo

Odrasli ostavljaju knjige. Pročitamo pedeset stranica, shvatimo da nas priča ne zanima i uzmemo nešto drugo. Zašto onda od deteta očekujemo drugačije?

Ako dete kaže da mu je knjiga dosadna, da ga priča ne zanima ili da ne želi da nastavi - saslušajte ga. Možete pokušati ponovo za nekoliko meseci. Možda će tada biti pravi trenutak. A možda nikada neće biti.

Čitanje iz zadovoljstva podrazumeva i pravo da kažeš: „Ova knjiga nije za mene.“

Pa kako onda izabrati dobru knjigu za dete?

Ne postoji najbolja knjiga za četvorogodišnjaka. Niti spisak knjiga koje svako dete mora da pročita pre polaska u školu.

Postoji dete koje trenutno obožava dinosauruse. Dete koje želi samo smešne priče. Dete koje će sat vremena gledati enciklopediju o svemiru.

Zato, kada birate sledeću knjigu, pored uzrasta obratite pažnju na nekoliko stvari: šta dete trenutno zanima, kakve knjige je ranije volelo, koliko teksta mu prija, da li više voli priče ili knjige činjenica i koje teme ga trenutno okupiraju.

Ne tražite knjigu koju bi dete njegovog uzrasta „trebalo“ da voli. Tražite knjigu koju bi moglo da voli vaše dete.

---

Zato je nastao Vodič kroz dečje knjige!

Kada sam počela da pravim Vodič kroz dečje knjige - VDK, nisam želela da napravim još jednu listu „najboljih dečjih knjiga“. Takvih lista već ima dovoljno.

Želela sam da napravim mesto na koje roditelj može da dođe kada ne zna odakle da počne. Zato ćete u Vodiču pronaći preporuke prema uzrastima, ali i prema temama, interesovanjima i različitim vrstama knjiga - od prvih slikovnica i enciklopedija do serijala i knjiga za starije čitaoce.

Ne morate pročitati sve. Još bitnije - ne morate i ne treba da kupite sve. I vaše dete definitivno neće voleti sve što se nalazi unutra.

Vodič nije spisak knjiga koje dete mora da pročita. On je mesto na kojem možete da počnete da tražite njegovu sledeću knjigu.

Ne najbolju. Njegovu.